Reciklaža limenki: Ključ ka održivoj budućnosti

Aluminijumske limenke su već najrecikliranija ambalaža na svetu, a procenat njihove reciklaže u Evropi dostigao je 76%. Ipak, potencijal za unapređenje je ogroman, jer ovaj procenat može dostići i 100%. Projekat „Svaka limenka se računa“, koji je u Srbiji aktivan već osam godina, ima za cilj podizanje svesti o važnosti reciklaže i direktno doprinosi povećanju broja recikliranih limenki.

Reciklaža na javnim događajima – neiskorišćeni potencijal

Veliki izazov predstavlja sakupljanje limenki na masovnim okupljanjima poput muzičkih festivala i sportskih događaja. Projekat „Svaka limenka se računa“ nastoji da napravi promenu u saradnji sa organizatorima događaja, brendovima pića, lokalnim samoupravama i uz podršku građana u cilju efikasnijeg prikupljanja ambalaže.

Depozitni sistem – motivacija za građane

Jedan od ključnih faktora za povećanje reciklaže je sistemsko rešenje koje omogućava pravilno odlaganje iskorišćene ambalaže. Depozitni sistem, koji podrazumeva povrat određene svote novca pri vraćanju ambalaže, pokazao se kao delotvoran model u mnogim evropskim zemljama. Prema stručnoj studiji ekspertske kuće „Eunomija“, ovaj sistem bi imao pozitivan uticaj i na Srbiju. Takođe ova studija potvđuje potrebu za primarnom selekcijom, u koju je neophodno dodatno ulagati, kako bi se stopa reciklaže povećala.

Međunarodna inicijativa sa lokalnim uticajem

Projekat „Svaka limenka se računa“ deo je šire međunarodne inicijative koja postoji u 21 državi sveta. Ove godine sprovedena je i četvrta International Recycling Tour kampanja, pokrenuta povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, sa ciljem podizanja svesti o značaju reciklaže i njenom doprinosu smanjenju klimatskih promena. Reciklaža jedne tone aluminijuma može uštedeti čak devet tona emisije CO2 i sačuvati četiri tone boksita, osnovne sirovine za proizvodnju aluminijuma.

Umetnost i reciklaža ruku pod ruku

Prošle godine, kroz kreativni projekat Pixelate, posetioci su imali priliku da vide umetničko delo izrađeno od recikliranih limenki, što je dodatno inspirisalo prisutne na ekološki osvešćeno ponašanje. Ove godine, umetnik Nikola Tošić predstaviće novo delo na svojevrsnom platnu napravljenom od iskorišćenih limenki za piće, čime će se nastaviti tradicija spajanja umetnosti i ekologije.

Evropski domet i lokalni ciljevi

Inicijativa „Svaka limenka se računa“ prisutna je u Velikoj Britaniji, Irskoj, Brazilu, Mađarskoj, Rumuniji, Francuskoj, Grčkoj, Lukseburgu Belgiji, Španiji, Portugalu, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Češkoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji. Njena misija je da inspiriše ljude da recikliraju limenke bilo da su kod kuće, u kancelarijama, parkovima, na festivalima ili sportskim događajima.

Reciklaža kao imperativ budućnosti

Sve limenke za piće su 100% reciklabilne i mogu se beskonačno koristiti sa minimalnim gubicima. Reciklirani metal ima iste karakteristike kao sirovi materijal, ali zahteva manje od 5% energije za njegovu proizvodnju. Time se smanjuje potrošnja prirodnih resursa i količina otpada na deponijama.

Više informacija o tačkama za reciklažu u vašem gradu možete pronaći na zvaničnom sajtu projekta: https://everycancounts.eu/rs/

1. Kako je nastala inicijativa „Svaka limenka se računa“ i kakav je njen dosadašnji uticaj u Srbiji?

Projekat “Svaka limenka se računa” je međunarodnog karaktera i trenutno se sprovodi  u 21 državi širom sveta. Nastao je 2009. godine u Velikoj  Britaniji sa ciljem podizanja svesti o značaju reciklaže aluminijumske ambalaže nakon čega se njegovo delovanje proširilo na druge država, a od 2017. se sprovodi u u Srbiju. Naša misija je da inspirišemo, ohrabrimo i podstaknemo ljude da recikliraju svoje limenke za piće gde god da se nalaze, a pre svega kada su van kuće.

Uticaj koji smo, kroz projekat “Svaka limenka se računa”, ostvarili najbolje se oslikava kroz postignute rezultate.

U 2024.godini ostvarili smo saradnju sa više od 20 manifestacija i sakupili smo više od 350.000 limenki koje su ušle u proces reciklaže.

Verujem da ovaj podatak potvrđuje naš uticaja, a ono što nije merljivo jezikom brojki jeste poruka koju smo poslali, pre svega mladim ljudima, da je reciklaža ne samo moguća već neophodna i da smo na taj način promenili njihov odnos prema iskorišćenoj ambalaži.

• Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u procesu podizanja svesti o reciklaži?

Nekada je najveći izazov bila svest građana – da razumeju da iskorišćena ambalaža nije otpad već resurs i da je neophodno reciklirati kako bismo sačuvali planet Zemlju za buduće generacije.

U tom smislu granice su se se pomerile, ljudi su sve više svesni šta znači zdravo životno okruženje, čista voda, čist vazduh, kao i reciklaža.

Trenutno jedan od većih izazova u našoj zemlji je mogućnost odlaganja iskorišćene ambalaže, odnosno dostupnost kanti za selektivno odlaganje otpada. Većini domaćinstava to nije dostupno. Potrebna su značajna ulaganja i sistemska rešenja kako bi postigli procenti reciklaže ambalažnih pakovanja, koje je EU propisala do 2030 godine, a kojima Srbija stremi.

• Da li postoje planovi za uvođenje depozitnog sistema u Srbiji i kako biste ocenili njegov potencijalni efekat?

Ministarstvo za zaštitu životne sredine je najavilo da je u planu uvođenje Depozitnog sistema, , ali samo za dva materijala PET i aluminijumsku ambalažu, do 2027. godine. Još uvek ne postoje jasne smernice da li će se i kojom dinamikom uvoditi i ostali materijali – stakloi kartonska višeslojna ambalaža.

Iskustva drugih država pokazuju da je Depozitni sistem vrlo učinkovit i zato se primenjuje u većini evropskih država. Pored plastike i aluminijuma polako se uvode i drugi materijali. Mehanizam Depozitnog sistema zasniva se na sistemu „nagrade“ a ne „kazne“, što dodatno stimuliše potrošače ne samo da ostvare benefit, već i da razumeju da iskorišćena ambalaža nije otpad, već resurs.

Takođe nezavisna studiju koju je uradila renomirana konsultantska kuća EUNOMIA, isključivo za teritoriju Srbije, preporučila je implementaciju Depozitnog sistema u Srbiji. Ovaj sistem treba kombinovati sa sistemom primarne selekcije koji je potrebno dodatno razviti.

• Na kojim velikim događajima ste do sada uspešno sproveli reciklažu limenki i kakvi su rezultati?

Projekat Svaka limenka se računa prisutan je na ključnim muzičkim, kulturnim, sportskim i drugim manifestacijama, kao i na događajima manjeg obima.

Osamnaest godina sarađujemo sa EXIT festivalom sa kojim kroz poseban program,  Green EXIT platformu, radimo na podizanju svesti među mladima o zaštiti životne sredine kroz reciklažu.

Tu su i drugi ključni muzičiki festivali, ne samo u Srbiji već i u region.

Sarađujemo sa dečijom manifestacijom Limenka Teatar Fest sa kojom ostvarujemo fantastične rezultate i inspirišemo najmlađu publiku na reciklažu na kreativan način godinama unazad.

Podržavamo Business run, recikliramo na gastro manifestacijama koje se održavaju na više različitih lokacija tokom godine, itd.

Kao što sam već naveo, rezultat je impozantan – sakupili smo više od 350 hiljada limenki u 2024. godini a u narednoj nadam se još više.

• Kako građani mogu aktivno da doprinesu ciljevima vaše inicijative u svakodnevnom životu?

Da odgovorno odlažu otpad. Da iskorišćenu limenku odavajaju od organskog materijala kada god su u prilici.

Svakako da se trude da ne ostavljaju iskorišćenu ambalažu u prirodi  i da se uvek sete da je limenka ambalaža koja može gotovo 100% da se reciklira neograničen broj puta.

Inspirišite druge da recikliraju, jer svaka limenka se računa.

• Postoje li planovi za širenje projekta i uvođenje novih inovativnih metoda za podsticanje reciklaže?

Nastavljamo saradnju sa našim partnerima. Na više od 20 manifestacija smo godišnje prisutni, međutim uvek smo otvoreni za nove ideje i nove saradnje. Mreža naših partnera sa kojima širimo našu poruku  – da je reciklaža put ka održivost i zaštiti životne sredine – iz godine u godinu raste.