Kad putuješ na more, planinu ili selo — da li razmišljaš kakav trag ostavljaš iza sebe, ili ti je cilj samo “da se odmoriš”? U ovoj epizodi pričamo o održivom turizmu: kako da putovanja budu uživanje, a ne šteta za prirodu i lokalnu zajednicu.

Moji gosti su Željko i Jelena, i zajedno prolazimo kroz ono što svi vidimo, ali retko pričamo: destinacije prepune smeća, mesta u kojima je “previše ljudi”, i situacije kada turizam pojede baš ono zbog čega si došao. Pričamo o tome šta znači biti odgovoran turista, kako da biraš smeštaj koji štedi vodu i energiju, i kako se ponašanjem — od prevoza do načina kupovine i bacanja otpada — pravi ogromna razlika.

U epizodi donosimo i priče sa terena: šta su gosti uradili što je bilo baš za primer, i kako mladi mogu da postanu “eko-vodiči” u svom kraju. Ako planiraš putovanje i hoćeš da bude dobro i za tebe i za prirodu — ovo je epizoda koju ne preskačeš.

E sad idemo na održivi turizam — putovanja koja ostavljaju uspomene, a ne smeće i štetu. Posle razgovora sa Željkom i Jelenom, pravimo kratak osvrt “šta je novo”: kod nas — kako prepoznati stvarno održiv smeštaj i destinaciju, a u svetu — zašto sve više gradova i planina uvodi pravila protiv prekomernog turizma.

U svetu se održivi turizam sve manje priča kao “lep koncept”, a sve više kao pravilo igre jer je pritisak ogroman. U Španiji se pooštrava kontrola kratkoročnog najma zbog problema sa prekomernim turizmom i stanovanjem — u Ibici su kratkoročni najmovi u 2025 skoro prepolovljeni u odnosu na godinu pre, a Barselona i dalje ide ka planu da do 2028 ukine turističke apartmane.
Slična priča je i u Dolomitima: lokalci uvode mere jer “Instagram turizam” dovodi mase na osetljive staze, pa se priča o ograničenjima i kontroli pristupa lokacijama.
Poenta: destinacije bukvalno kažu — dođi, ali dođi pametno (van špica, bez gaženja pravila, uz poštovanje prirode i lokalaca).

U EU se priprema prva “velika” strategija turizma sa fokusom na održivost — plan je da se objavi početkom 2026, a kao glavne teme se stalno vrte: gužve u hotspotovima, održive prakse i dobrobit lokalnih zajednica. 

Kod nas, ima nekoliko dobrih “signala sistema”. UNDP je 2024 podržao javni poziv za dodelu eko-oznake (Eco-label) za seoska turistička domaćinstva — i naglašeno je da je to licenca koju izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine na osnovu kriterijuma (znači: nije samo “stavio sam zeleno u opis”).
Drugo, Ministarstvo turizma i omladine Srbije je ušlo u saradnju sa GSTC (Global Sustainable Tourism Council), gde su GSTC standardi jedan od globalnih okvira za održiv turizam.
I treće, vidi se i kod “velikih”: Hyatt Regency Belgrade je objavio da je dobio Green Globe sertifikaciju (globalni standard u turizmu) — dobar primer kako izgleda kad hotel to radi “na papiru i u praksi”. 

Šta je fora za mlade putnike? Kad biraš destinaciju, pitaj 3 stvari: da li mesto ima pravila (otpadi, staze, gužve), da li smeštaj ima neki validan standard/oznaku, i da li tvoj izbor pomaže lokalnoj zajednici (lokalna hrana, lokalni vodiči, duži boravak umesto “prođi-slikaj-idi”).

Održivi turizam nije “ne putuj”, nego: putuj tako da priroda i lokalci ne plaćaju cenu. U Evropi se uvode sve strože mere protiv prekomernog turizma, a EU gura strategiju koja stavlja zajednice i ekologiju u centar. Kod nas se pojavljuju eko-oznake i saradnje sa međunarodnim standardima — što znači da “eko” polako prelazi iz marketinga u kriterijum. A za svakog od nas: manje otpada, više poštovanja, i pametniji izbori.