Ideja i poriv pisanja ovog članka je da zaštitimo prirodu i zdravlje od plastitke, a kako je 3. jul Međunarodni dan bez plastičnih kesa, nema boljeg povoda za pisanje.

Odbačena plastična kesa predstavlja opasan otpad koji se dugo razgrađuje u prirodi.

Zašto postoji Dan bez plastičnih kesa?

Međunarodni dan bez plastičnih kesa obeležava se svakog 3. jula širom sveta sa ciljem podizanja svesti o štetnosti plastičnih kesa i podsticanja ljudi da pronađu ekološke alternative. Ova inicijativa pokrenuta je 2008. godine od strane organizacije Zero Waste Europe i od tada se svake godine sve više zemalja pridružuje obeležavanju ovog dana. Ideja je da makar tog dana pokušamo živeti bez ijedne nove plastične kese, pokazujući da je život bez plastike ne samo moguć već i bolji za našu životnu sredinu.

Plastične kese su nekada smatrane revolucionarnim izumom zbog svoje praktičnosti i niske cene, ali danas znamo da one imaju ogroman ekološki “račun”. Prosečan čovek koristi plastičnu kesu svega oko 25 minuta – koliko je potrebno da donese namirnice iz prodavnice. Međutim, ta ista kesa može ostati u prirodi stotinama godina. Jednokratne tanke kese nisu biorazgradive i procenjuje se da im je potrebno od 100 do čak 500 godina da se razlože. Još strašnije, plastika se ne raspadne u potpunosti, već vremenom puca na sitne komade – mikroplastiku. Tokom tih vekova razgradnje, plastična kesa ispušta toksine u zemlju i vodu i polako zagađuje ceo ekosistem, pa i naš lanac ishrane. Zato je ovaj dan prilika da se zamislimo nad posledicama naizgled bezazlenog uzimanja kese pri svakoj kupovini.

Štetnost plastičnih kesa po životnu sredinu i zdravlje

Plastične kese predstavljaju ozbiljnu pretnju za životnu sredinu. Ogromna većina završava na deponijama, ulicama, rekama i okeanima, gde mogu opstati generacijama. Zastrašujuća je činjenica da plastičnoj kesi treba oko 700 godina da uopšte počne da se raspada, a oko 1000 godina da se potpuno razgradi. To znači da svaka kesa koju smo bacili još može postojati kada naši praunuci odrastu. U poređenju sa ljudskim životnim vekom od ~70-80 godina, vek jedne kese je gotovo besmrtan! Tokom tog dugog perioda, kese se usitnjavaju u mikroplastiku koja zagađuje zemlju i vodu. Te mikročestice plastike bivaju unešene u vodene tokove i dospevaju u organizme – od sitnih vodenih biljaka i riba, pa sve do naših trpeza. Toksine koji se lepe za mikroplastiku na kraju pojedemo i mi kroz hranu ili vodu, što može dovesti do trovanja i raznih zdravstvenih problema. Istraživanja pokazuju da ljudi u proseku unesu toliko mikroplastike da to odgovara veličini jedne kreditne kartice svake nedelje – plastika dospeva bukvalno u naš organizam.

Štetnost se, nažalost, ne zaustavlja samo na nevidljivim česticama. Divlje životinje trpe ogromne posledice zbog plastičnih kesa. U morskim ekosistemima plastične kese čine veliki deo plutajućeg otpada. One često izgledaju kao hrana: na primer, kornjače lako zamene kesu u vodi za meduzu i progutaju je. Ishod je gotovo uvek smrtonosan – životinja može umreti od gladi ili povreda jer joj plastika blokira stomak ili disajne puteve. Pticama i drugim životinjama komadići kesa i druge plastike završavaju u želucu, stvarajući lažni osećaj sitosti i pothranjenost. Procenjuje se da svake godine zbog plastičnog otpada strada oko 100.000 morskih sisara (delfina, kitova, foka i dr.), kao i nebrojene ptice, ribe i druge vrste. Zbog sve veće proizvodnje plastike, naučnici upozoravaju da će do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe (po težini) ako se ništa ne promeni. Ovi podaci jasno pokazuju kolika je cena jednokratnih kesa za naš živi svet.

Negativni uticaji osećaju se i na kopnu. Plastične kese raznosi vetar i često ih viđamo kako vise sa drveća ili leže po parkovima i ulicama. Ova scena je najupečatljivija piscu ovog teksta, jer kada idem u šetnju sa psom i dune vetar od Riblje pijace (u Novome Sadu) nekoliko stotina metara su kese po drveće, po travnjacima zapravo ceo kraj je okićen čudnim voćem kako je opevano u jednoj pesmi.

Osim što narušavaju lepotu okoline, mogu začepiti kanalizacije i odvodne cevi, što dovodi do poplava u urbanim sredinama. Kada dospeju u reke i jezera, truju vodene organizme i ugrožavaju izvore pijaće vode. Spaljivanje plastičnih kesa nije dobro rešenje – pri gorenju se oslobađaju otrovne supstance koje zagađuju vazduh i mogu izazvati respiratorne probleme i kancerogene efekte. Tako kese indirektno utiču i na naše zdravlje i kvalitet života. Ukratko, i životna sredina i ljudi osećaju posledice: od narušenih ekosistema do potencijalno ozbiljnih rizika po zdravlje zbog hemikalija iz plastike.

Šta kažu brojke – globalna i lokalna statistika

Da bismo razumeli razmere problema, pogledajmo neke statističke podatke o plastičnim kesama u svetu i kod nas:

• Globalna upotreba: Procenjuje se da se na svetu godišnje potroši čak 5 biliona (5.000 milijardi) plastičnih kesa. To je otprilike 1 milion kesa svakog minuta na globalnom nivou! Zamislimo tu količinu plastike – toliko kesa moglo bi, kada bi se povezale, više puta obmotati planetu oko ekvatora. Nažalost, velika većina tih kesa koristi se samo jednom i završi kao otpad.
• Trajanje i razgradnja: Već smo istakli da se jedna plastična kesa koristi prosečno svega 20-25 minuta, a može se raspadati vekovima. Najlon kesama treba 500–1000 godina da se razlože, pri čemu ne nestanu u potpunosti već ostavljaju iza sebe mikroplastiku. To znači da svaka kesa koju smo bacili još uvek postoji negde u nekom obliku. Zbog sporog raspadanja, plastični otpad se akumulira svake godine sve više – godišnje stvorimo oko 400 miliona tona plastičnog otpada ukupno, od čega je skoro polovina odbačena plastika za jednokratnu upotrebu (ambalaže, kese i dr.).
• Udeo u zagađenju okeana: Plastika čini oko 80% ukupnog morskog otpada. U takvom okruženju, plastične kese su među najvećim pojedinačnim zagađivačima jer ih vetar i rečne struje lako donesu do mora. One doprinose stvaranju velikih „ostrva“ smeća u okeanima – gomile plutajuće plastike koje ugrožavaju morski život. Najveće takvo područje (Great Pacific Garbage Patch u Tihom okeanu) sadrži milijarde komada plastike, a znatan deo su upravo kese. Ove statistike potvrđuju koliko je važno smanjiti upotrebu kesa da bismo zaštitili mora.
• Srbija – nekad i sad: I kod nas je upotreba plastičnih kesa do skora bila veoma rasprostranjena. Pre par godina, procene su govorile da svaki građanin Srbije potroši oko 300 plastičnih kesa godišnje – skoro jednu kesu dnevno. Mnoge su završavale u prirodi ili na divljim deponijama. Međutim, situacija se počela menjati na bolje zahvaljujući kombinaciji edukacije, inicijativa i propisa. Uvođenjem naplate kesa u većim trgovinskim lancima (simbolične naknade od nekoliko dinara) njihova potrošnja je veoma brzo smanjena za 60%, a kasnije i do 80% prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine. To pokazuje da su potrošači, podstaknuti malom promenom politike prodavnica, drastično promenili navike – mnogi su počeli da nose cegere ili da koriste manje kesa.
• Lokalne akcije: U Srbiji su pokrenute i brojne lokalne inicijative i doneseni propisi kako bi se smanjila upotreba plastičnih kesa. Glavni grad Beograd zabranio je distribuciju klasičnih plastičnih kesa u prodavnicama od 1. januara 2020. godine. Novi Sad je sledio ovaj primer – od 1. januara 2021. u Novom Sadu je na snazi zabrana jednokratnih plastičnih kesa na svim prodajnim i uslužnim mestima. Sada trgovci moraju da kupcima ponude biorazgradive kese ili druge alternative (papirne kese, platnene cegere itd.), dok su stare nerazgradive kese praktično izbačene iz upotrebe. Slične odluke donele su i neke druge opštine i gradovi. Ovi koraci prate trend u Evropskoj uniji, gde već 127 zemalja u svetu ima neku vrstu regulative za ograničenje plastičnih kesa. Cilj je da se prosečna upotreba kesa svede ispod 40 po osobi godišnje u narednih nekoliko godina, umesto stotina kao ranije. Zahvaljujući ovakvim merama, u našoj zemlji je već vidljivo manje kesa na ulicama i deponijama nego ranije, što je ohrabrujući pomak.

Kako možemo smanjiti upotrebu plastičnih kesa? Nešto kao saveti za svakodnevni život

Dobra vest je da svako od nas može doprineti rešenju problema plastičnih kesa kroz male promene u svakodnevnim navikama. Evo nekoliko konkretnih saveta koje možete primeniti već danas:

• Koristite cegere i torbe za višekratnu upotrebu: Najjednostavniji način da smanjimo plastiku jeste da umesto novih najlon kesa uvek nosimo svoju torbu ili ceger u kupovinu. Platnena torba, korpa ili ranac mogu zameniti stotine plastičnih kesa tokom svog veka trajanja. Držite sklopivu vrećicu uvek u torbici ili automobilu, kako biste je imali pri ruci.
• Recite „Ne, hvala“ plastičnoj kesi: Kad kupujete jednu ili dve sitnice, zaista nema potrebe za kesom. Naviknite se da male kupovine nosite bez kese – stavite proizvod u džep, torbu ili jednostavno nosite u ruci do kola/kuće. Tako šaljete poruku trgovcima da vam kese nisu potrebne. Takođe, ako već imate kesu sa sobom, iskoristite nju umesto da uzimate novu.
• Ponovna upotreba i reciklaža: Kese koje već imate kod kuće nemojte bacati posle jedne upotrebe. Iskoristite ih više puta – za sledeću kupovinu, kao kese za smeće u kanti, za odlaganje stvari itd. Jednu čvršću plastičnu kesu možete koristiti desetine puta. Kada se pocepa, iskoristite je kao kesu za smeće. Zatim se potrudite da takvu iskorišćenu plastiku odložite u za to predviđene kontejnere za reciklažu (žute kontejnere ili centre za reciklažu). Recikliranjem se delimično vraća vredan materijal u upotrebu i sprečava da završi u prirodi.
• Birajte proizvode sa manje ambalaže: Kada je moguće, opredelite se za proizvode koji nisu upakovani u puno plastike ili bar čija se ambalaža može reciklirati. Na primer, umesto voća u plastičnoj vrećici, kupite ga rinfuzno i stavite direktno u ceger ili platnenu vrećicu za povrće. Izbegavajte i druge jednokratne plastike – recite “ne” plastičnim slamčicama u piću, plastičnim čašama i priboru za jednokratnu upotrebu. Sve su to sitnice koje doprinose gomilanju otpada.
• Budite primer drugima: Uključite i svoju porodicu, posebno decu, u ovu misiju. Objasnite im zašto su plastične kese štetne i podstaknite ih da osmisle kreativne načine za smanjenje otpada. Na primer, napravite zajedno unikatne ukrase ili torbe od starih majica (DIY cegeri) – to može biti zabavan porodični projekat. Podelite višak platnenih cegera sa prijateljima ili komšijama. Kada drugi vide vaše navike, veća je šansa da će i sami razmisliti o korišćenju plastike.

Lokalni primeri i inicijative i kako zajedno do rešenja

Važno je naglasiti da nisu odgovorni samo potrošači – ključna je i uloga institucija, kompanija i zajednice. U Srbiji se u proteklim godinama pojavilo više pohvalnih inicijativa koje pomažu u rešavanju problema plastičnog otpada. Već smo pomenuli kampanje Ministarstva zaštite životne sredine i odluke gradova poput Novog Sada i Beograda koje su smanjile količinu kesa u opticaju. Pored toga, mnoge organizacije i kompanije sprovode akcije i edukaciju:

• “Čepom do osmeha”: Popularna humanitarno-ekološka akcija prikupljanja plastičnih čepova naučila nas je da i najmanji komad plastike može imati vrednost ako se sakuplja i reciklira. Ova inicijativa je do sada sakupila preko 550 tona plastičnih čepova širom Srbije i od prikupljenih sredstava obezbeđeno je 94 pomagala za decu sa invaliditetom. Time je postignuto dvostruko dobro – smanjen je plastični otpad i istovremeno pružena pomoć onima kojima je potrebna. Ovakvi primeri pokazuju kako zajedničkim radom možemo napraviti značajnu promenu.
• Trgovinski lanci i kompanije: Veći marketi u Srbiji već neko vreme nude alternative – papirne kese, biorazgradive kese ili trajne torbe koje se mogu kupiti po simboličnoj ceni. Neke kompanije su u svojim kancelarijama potpuno ukinule plastiku za jednokratnu upotrebu. Na primer, jedna velika kompanija je još 2012. zamenila plastične kese papirnim, a počela je da ukida i plastične čaše za vodu u svojim prostorijama. Sve je više ovakvih primera korporativne odgovornosti, što je ohrabrujuće. Kada i trgovci i kupci zajedno rade na istom cilju, rezultati su brži i vidljiviji.

Postanimo eko-heroji

Na Međunarodni dan bez plastičnih kesa, pozivamo vas da i vi napravite makar jedan korak ka smanjenju plastičnog otpada. Svaka kesa koju ne uzmete znači malo manje zagađenja i malo zdraviju planetu za našu decu. Uključite se – počnite od sopstvenog domaćinstva i okoline. Podstaknite decu da budu “eko-heroji” u školi i društvu tako što će širiti svest o važnosti reciklaže i čistije sredine. Promena možda deluje maleno, ali mnogo malih promena pravi veliku razliku.

Za dodatnu motivaciju i pomoć, iskoristite savremene alate. Jedan od njih je mobilna aplikacija Ekoheroj, osmišljena upravo da edukuje i motiviše građane na ekološke akcije. Pomoću aplikacije Ekoheroj, koja je nastala u saradnji organizacije Čepom do osmeha i IT zajednice, možete na interaktivnoj mapi lako pronaći najbližu lokaciju za odlaganje reciklažnog otpada (papir, plastika, staklo, metal, pa i plastični čepovi) i sa par klikova dobiti uputstva. Takođe, aplikacija vam omogućava da prijavite ekološki problem – ako negde uočite divlju deponiju, gomilu bačenih kesa ili drugi ekološki incident, možete poslati prijavu sa fotografijom nadležnim službama preko svog telefona. Na taj način, svako od nas može aktivno učestvovati u čuvanju svoje okoline. Aplikacija Ekoheroj je besplatna i dostupna za Android telefone kao i za iPhone i predstavlja sjajan način da tehnologiju iskoristimo za dobrobit prirode.

Budimo deo rešenja! Zato povodom Dana bez plastičnih kesa, napravite lično obećanje: ponosno ponesite svoj ceger u prodavnicu, odbijte plastičnu kesu i recite drugima zašto to radite. Svaki put kada tako postupimo, mi činimo malu, ali značajnu stvar za našu životnu sredinu. Kroz zajedničke napore, edukaciju i malo dobre volje, možemo smanjiti upotrebu plastičnih kesa na minimum i ostaviti zdraviju planetu generacijama koje dolaze. Postanimo eko-heroji svoje zajednice – ne samo danas, već svakog dana!

Učinite prvi korak već danas: jeste li spremni da kažete “Ne” plastičnoj kesi i “Da” čistijoj budućnosti?