Kad kažeš “zeleni grad”, da li prvo pomisliš na više parkova — ili na grad koji je pametno organizovan tako da je hladniji leti, manje se plavi kad padne kiša, ima čistiji vazduh i više prostora za ljude, a manje za stres? U ovoj epizodi pričamo baš o tome: šta zeleni grad stvarno znači, i kako se planira da zelenilo bude sistem, a ne dekoracija.

Moj gost je Peđa Marković, urbanista/arhitekta, i zajedno prolazimo kroz ključne stvari: razliku između parka i zelene infrastrukture, šta je biophilic design, kako voda može da bude deo rešenja kroz plavo-zelene koridore i kišne bašte, i da li je “eko kvart” realna stvar ili samo lepa ideja. Pričamo i praktično: koliko to košta, koje mere se prve uvode, i kako gradovi poput Berlina ili Njujorka postaju zeleniji korak po korak.

A najvažnije: gde su tu mladi – kako da se uključe, predlože promenu i pokrenu priču u svom kraju. Ako želiš grad u kom je lakše disati i lepše živeti – ovo je epizoda za tebe.

 Da zaokružimo današnju priču: “zeleni grad” nije samo više parkova, nego grad koji koristi zelenu infrastrukturu kao sistem — drvorede, parkove, zelene krovove, kišne bašte, propusne površine i plavo-zelene koridore da rashladi grad, upije vodu, smanji buku, poboljša vazduh i učini kretanje prijatnijim. Zato se ne pita samo “koliko stabala”, nego: gde, kako i da li je povezano — da zelenilo radi kao mreža, a ne kao izolovani “džepovi”.

U Novom Sadu već godinama postoji okvir kroz dokumente o razvoju zelenih površina i urbanog zelenila do 2030, što znači da “zeleni grad” nije samo ideja, nego tema koja ulazi u planiranje.
A vrlo opipljivo: jedan od primera na terenu je park kod SPENS-a, projekat koji se najavljuje kao velika nova zelena površina (oko 10.000 m²) i koji je bio planiran da bude završen tokom 2025.
Uz to, na sajtu Skupštine grada objavljuju se urbanistički planovi i odluke kroz koje se praktično “prelama” šta će se gde graditi i koliko će prostora ostati za zelenilo.
I još jedna važna stvar: Državna revizorska institucija je 2025. objavila izveštaj o planiranju zelene infrastrukture u gradovima – Grad Novi Sad, što je dobar signal da se tema gleda i kroz upravljanje i rezultate, ne samo kroz najave.

Na nivou zemlje vidi se trend da gradovi uvode strateški pristup “zelenoj infrastrukturi”. Primer je Strategija zelene infrastrukture grada Beograda (2025–2032), usvojena krajem 2024, koja tretira zelenilo kao infrastrukturu važnu za zdravlje i klimatsku otpornost, a ne kao “ukras”.

U Evropi i svetu sve više gradova ulazi u trku ka klimatskoj neutralnosti i pametnijem urbanom razvoju. Evropska komisija kroz EU Mission: Climate-Neutral and Smart Cities cilja da se isporuči 100 klimatski neutralnih i pametnih gradova do 2030, a da oni budu “laboratorije” za ostale gradove do 2050.
Platforma NetZeroCities navodi 112 izabranih Mission Cities (EU + pridružene zemlje) koje dobijaju podršku na tom putu.
A za one koji prate finansiranje i projekte, postoje i EU Missions Info Days 20–21. januara 2026 kao pregled novih poziva i tema (što često pokreće lokalne projekte u gradovima).2:55–3:00 | Mini-poziv na akciju (mladi)
Ako želiš da kreneš od sutra: izaberi jednu ulicu ili školsko dvorište, mapiraj gde fali hlad/zele­ni pojas i pošalji predlog gradu/školi — konkretno: lokacija + 1 rešenje. To je “mali korak” koji se najlakše pretvori u stvarnu promenu.