ECO- RECYCLING je prva fabrika u Srbiji koja se bavi reciklažom pneumatika kao I ostalog gumenog otpada. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine Republike Srbije i u prošlosti je bio rezultat neadekvatnog stava društva prema otpadu.  Postupak je 100% ekološki, tj. nema štetnog uticaja na životnu sredinu. U postupku ovakve reciklaže ne stvara se nikakva dalja otpadna supstanca, sve je upotrebljivo, a izuzetno je važno da nema nikakvih propratnih zagađenja životne sredine- u vazduh, vodu ili zemlju. O reciklaži guma razgovaramo sa direktorom prodaje i nabavke Nenadom Ratkovićem.

Kako je nastao reciklažni kompleks ECO – RECYCLING?Uzevši u obzir nameru da kvalitetno, ekonomski i ekološki razmišljamo, ECO-RECYCLING je počeo izgradnju reciklažnog kompleksa krajem 2007.godine ,te je tako 2009.godine krenula sa radom prva fabrika u Republici Srbiji za reciklažu auto i teretnih guma, kao i drugih vrsta gumenog otpada koji se godinama nagomilava na našim deponijama bez mogućnosti njihove dalje prerade, odnosno, recikliranja. Postupak je 100% ekološki, tj. nema štetnog uticaja na životnu sredinu, u popunosti je u skladu i sa strožijim propisima EU. Novosagrađeni kompleks  (54.500m2) pored mesta Sirig, teritorija opštine Temerin obuhvata 3600m2 betonskih boksova  za bezbedno skladištenje i postupanje sa otpadnim pneumaticima, kao i proizvodnu halu od 2400m2 gde je tada instalirana najsavremenija linija za recilažu guma renomiranog danskog proizvođača. Kasnije je instalirano u više investicionih ciklusa, još novih linija i opreme kako bi se proces tehnološki osavremenio i povećali kapaciteti. Sadašnji kapacitet je 36.000 tona godišnje,  a u proseku uspemo da sakupimo i preradimo od 22 do 27.000 tona svake godine. Ukupno, od početka rada, je sakupljeno i preradjeno preko 300.000 t otpadnih guma.Kako teče proces reciklaže otpadnih guma? Koji su koraci?Pre samog procesa reciklaže, odnosno nakon dopremanja guma u reciklažni kompleks, gume se prvo skladište u betonskim boksevima, gde se vrši manipulacija, odnosno sortiranje i primarno uklanjanje eventualnih nečistoća. U boksevima postoji drenažni sistem. Boksevi su obezbeđeni hidrantskom mrežom velikog kapaciteta. Unutrašnji transport, sa više tipova specijalnih radnih mašina, omogućava manipulaciju otpadnim gumama i kasnije gotovim proizvodima. Gume se, pre samog procesa reciklaže, upućuju na pripremu, gde se vrši čupanje čelične sajle i sečenje na dozvoljenu dimenziju (ukoliko ima potrebe za tim). Proces reciklaže odnosno granulacije pneumatika je mehanički proces obrade rezanjem. Tokom procesa  vrši se nekoliko faza rezanja tj. sečenja kojima se pneumatik sa početka procesa postepeno smanjuje (usitnjava) do veličine granula. Čelična žica i tekstil koji ulaze u sastav  pneumatika, takođe, usitnjavaju se i odvajaju tokom procesa, kako međusobno tako i od primarnog  produkta (gumenih granula). Razdvajanje komponenata se vrši dejstvom magneta i dejstvom vazdušne struje. Glavni i praktično jedini energent koji ovaj proces koristi je električna energija. Za obavljanje procesa se ne koriste nikakvi hemijski reagensi ili pak termičke reakcije, tako da ne postoje neželjeni nusprodukti ovog procesa obrade. Celokupan tehnološki proces je automatizovan, odnosno upravljanje procesom se vrši preko centralne upravljačke konzole preko koje se kompletna linija stavlja u pogon; vrši se kontrola i nadzor svake pojedinačne mašine.

Da li se u ovom postupku reciklaže guma stvara dalja otpadna supstanca?vPostupkom reciklaže otpadnih guma ne ostaje  supstanca koja je neupotrebljiva. Postupkom se izdvajaju komponente koje su sastavni deo pneuematika: gume (u formi granulata), čelične žice i tekstilno platno. . Čelična žica se koristi u livnicama i tako se vraća u proces proizvodnje, a platno najčešće koriste cementare kao gorivo.  Klasifikovanje pomenutih izlaznih supstanci se vremenom menja pa se trenutno žica i platno vode kao otpad. To zavisi od zakonske regulative koja je promenljiva pa će možda nešto od navedenih supstanci, sa izmenama regulative u oblasti prestanka statusa otpada, ponovo biti klasifikovano kao neotpadna supstanca. 4. Na koji način se granulati dobijeni recikliranjem guma mogu dalje koristiti, odnosno koji je njihov dalji put?Granulati dobijeni recikliranjem gume, mogu se koristiti na mnogo načina, uključujući: Sportovi i rekreacija: podloge za sportske terene (košarka, mali fudbal, rukomet, odbojka, tenis, atletika, multifunkcionalne sportske podloge, sportski tereni na otvorenom, tereni u dvorani), punilac za sportske podloge od veštačke trave (fudbal, hokej na travi…), dečja igrališta, bazeni, popločavanje šetališta.Domaćinstvo: izrada raznih gumenih delova za domaćinstvo, zaštitnih podnih obloga, punjenje guma za kolica, kanta za smeće i dr.Gradjevinarstvo: obloge za izolaciju krovova, podni izolacioni materijal, zvučne barijere u građevinarstvu, vodootporne membrane, porozna betumenska veziva, gumene cevi. Poljoprivreda: izrada podnih prostirki za štale. Saobraćaj: dodatak asfaltima u proizvodnji kolovoza– prednosti: smanjenje puta kočenja, smanjenje buke, vibracije, duži vek proizvoda uz niže troškove održavanja; zvučne barijere u stambenim zonama pored kolovoza; mobilni mobilijeri – elementi za vertikalnu saobraćajnu signalizaciju, stubići za parkiranje, nosači za znakove, saobraćajne barijere; automobilski delovi (kočnice, delovi za unutrašnjost, volani, pregrade).Autor: Snežana Mišković</strong>

Naše navike su ostale iste i neverovatno je koliko ne brinemo o našoj životnoj sredini. Zahvaljujući neodgovornim pojedincima koji odlažu smeće gde stignu i stvaraju divlje deponije, došli smo u situaciju u kakvoj se trenutno nalazimo. Samo zajedničkim snagama možemo da radimo na unapređenju i očuvanju zaštite životne sredine i prevenciji nastanka otpada.

Kroz akciju pod nazivom  „Čisto iz ljubavi za bolje sutra“ održali smo 16 ekološko-edukativnih radionica koje je slušalo preko 700 dece.  Na akcijama čišćenja učestvovalo je više od 700 volontera. Ove godine smo kroz ovu akciju „Čisto iz ljubavi za bolje sutra“ obišli čak 10 gradova: Ćupriju, Leskovac, Prokuplje, Kruševac, Kragujevac, Gornji Milanova, Sentu, Novu Pazovu, Sombor, Zrenjanin. Ukupno smo skupili 15.430 kilograma otpada, od toga 11.415 kg komunalnog otpada, a 4.017 kg je odneto na reciklažu. PET: 3.024kg Staklo: 930kg Limenke: 63kg

Ovu akciju nastavljamo i u budućnosti. Budite deo našeg tima! Dođite da se družimo i zajedničkim snagama uklonimo otpad iz prirode.