Da li razmišljaš o vodi kad pustiš česmu — ili ti je to samo “nešto što uvek ima”? U petoj epizodi pričamo o temi koja nas se tiče svaki dan: voda. Koliko je trošimo u kući, gde najviše “curi” bez potrebe, i zašto zagađenje reka i kanala nije daleka priča, nego nešto što se vraća nama — kroz zdravlje, hranu i život u gradu.

Moj gost je Jelena, ekolog specijalizovan za vodu, i zajedno objašnjavamo jednostavno: koliko pitke vode realno imamo, ko su najveći zagađivači, šta se dešava sa vodom kad je pustimo kroz odvod, i da li zagađena voda može da se očisti. Pričamo i o budućnosti — kako će voda izgledati za sledeće generacije i šta mora da se menja, od zakona do navika u domaćinstvu.

Dobićeš i praktične ideje za školu: kako da napravite kampanju “Svaka kap se računa”, i male eksperimente da vidiš kvalitet vode i kako zagađenje putuje kroz vodu do nas. Ako misliš da je vode “uvek dovoljno” — ova epizoda će ti promeniti perspektivu.

U Beogradu se krajem 2025 ozbiljno pojavila vest da preduzeće EXPO 2027 planira javnu nabavku oko 50 električnih autobusa za “sajamske” linije (uz priču o punjačima i infrastrukturi). To je dobar signal da električni javni prevoz prestaje da bude “pilot” i postaje ozbiljna nabavka. 

Za 2026 naisli smo na informacije da dolaze investicije za bicikliste (npr. biciklistička staza na Bulevaru Mihajla Pupina, spratni parking za bicikle, nastavak deonice staze Novi Sad–Rumenka–Kisač–Čenej i plan pešačko-biciklističkog mosta). 

U EU se glavna rasprava i dalje vrti oko cilja da nova vozila idu ka nultim emisijama do 2035. Evropska komisija javno drži taj kurs, iako se deo država i industrije gura da se pravila “omekšaju” ili preispitaju. 

Paralelno, gradovi bukvalno testiraju “manje auta = više života”: Pariz je uveo Limited Traffic Zone u centru (zona u kojoj nije dozvoljeno samo “proći kolima kroz centar” osim za lokalne potrebe), ali se vodi i debata oko sprovođenja i kontrole. 

I još jedna stvar baš za deo emisije o mladima: koncept “bike trains / bike bus” (organizovana grupna vožnja dece do škole, ruta + vreme + pratnja) širi se globalno — pominje se da ih ima stotine u više zemalja, a poenta je da bicikl postane normalan izbor. 

Zeleni prevoz nije samo “kupi e-auto” — to je miks javnog prevoza, biciklističke infrastrukture i pametnih pravila u gradu. Kod nas se vide pomaci kroz priču o električnim autobusima i planirane bici-investicije, ali ključ je kontinuitet i bezbednost. U svetu, EU gura velika pravila do 2035, gradovi šire zone sa manje auta, a “bike bus” pokazuje kako navike kreću od škole. Poenta: manje izduvnih gasova, više prostora za ljude.